КАЛУДРА СЕ СУОЧАВА СА ДРАСТИЧНИМ ОДЛИВОМ СТАНОВНИШТВА

 КАЛУДРА КОД БЕРАНА СЕ СУОЧАВА СА ДРАСТИЧНИМ ОДЛИВОМ СТАНОВНИШТВА

Школа у селу већ пет година без ђака

Оправдано се ствара страх да ће ово село нестати са мапе живих ако се не предузму неке конкретне мјере за његово поновно оживљавање, наглашава Милић Ралевић.

Из Савјета мјесне заједнице Калудра јуче су упозорили да су због константног исељавања становништва оправдано забринути за даљу судбину свог села. Истакли су да своју забринутост поткрепљују чињеницом да је већ пет година школа у Калудри затворена, икао се зна да је некада бројала и преко сто ђака.

- Почетком задње деценији школу у Калудри је похађао само неколико ђака.Прије пет година, због недостатка ученика, врата школе су потпуно затворена, иако је ова установа у једном моменту, прије неколико деценија бројала 105 полазника. То најбоље свједочи да су дошли тешки дани за ово мјесто. Изнијети податак оправдано ствара страх да ће ово село нестати са мапе живих ако се не предузму неке конкретне мјере за његово поновно оживљавање – наводи предсједник Мјесне заједнице Калудра Милић Ралевић.

Калудра, удаљена од Берана на око дванаест километара, као некад познати сточарски и воћарски крај, 1961. године бројала је 611 становника, да би тај број 2003. године био сведен на 267. Данас у Калудри има тридесетак стално насељених домаћинстава са око стотињак становника.Мјештани указују да више Калудрана живи у Беранама него у мјесту свог рођења. Наводе да се демографска слика Калудре драстично промијенила и поред тога што ово подручје располаже са огромним природним потенцијалима. Устврдили су да народ масовно одлази из Калудре због лоших услова за живот, недостатка радних мјеста и маћехинског односа државе према рурарним подручјима у беранској општини.

-У последње вријеме природна богатства са овог подручја, а прије свега шуме, односили су привилеговани концесионари од чега локално становништво није имало никакве користи. Они су за собом остављали девастиране просторе и путеве без икакве жеље да разумију потребе мјештана, Све то је аминовала држава, која притом није ништа урадила да нађе начина за упошљавање људи из Калудре. Све е то дешавало иако се зна да је недада овђе у Калудри док је била велика Југославија шумско газдинство запошљавало 105 радника који су били осигурани и редовно примали плату. Данас из Калудре нико не ради, јер шумама господари шумска мафија која не окреће главу на локално становништво. Зато се није чудити што ови крајеви остају пусти и што смо ставилчи кључ у школу – наводи Ралевић.

Он је због свега изнијетог упутио апел Влади да пронађе начина да испоштује интересе мјештана који се тичу стављања природних ресурса у финкцију развоја Калудре и да нађу начина за отварање нових радних мјеста.

Реконструкција оштећеног моста само у плановима

Мјештани Калудре подсјећају да је Секретаријат за комунално – стамбене послове и саобраћај Општине Беране још прије пет година издао је наредбу на основи које се забрањује саобраћај за теретна моторна возила чија је укупна маса већа од 12 тона, на путу који води од центра Калудре до засеока Бјелошевац. У наредби се наводи да се саобраћај забрањује због оштећења моста на Калударској ријеци. Међутим, поменити мост није саниран ни до данашњих дана, што, како тврде мјештани, не иде у прилог констатацији да се рурарном подручју посвећује посебна пажња

- Апелујемо да се што прије приступи реконструкцији моста у центру села, јер он у оваквом стању представља опасност за све учеснике у саобраћају – подвлачи Милић Ралевић.

Д.Ј.